EmoMe program emocionalne inteligencije

Šta je to emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je koncept do kojeg su istraživači došli ’90-tih godina inspirisani željom da objasne zašto neki izuzetno pametni ljudi umeju nekad da se ponašaju ne tako pametno. Objašnjenje kaže da način na koji opšta inteligencija (IQ) meri našu kognitivnu sposobnost (kao što su učenje i razumevanje), tako naša emocionalna inteligencija (EI) meri našu sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih emocija i upravljanja njima.

Obično ljudi sa visokim IQ-em (opštom inteligencijom) sa manje mentalnog napora dolaze do dobrih akademskih uspeha, ali za uspeh i generalno zadovoljstvo u životu potrebno je mnogo više od toga da smo samo pametni.

Psiholozi koji proučavaju emocionalnu inteligenciju tvrde da je ona zapravo mnogo važnija od opšte inteligencije, a novija istraživanja koja su trajala više od 30 godina u kontinuitetu pokazuju da je emocionalna inteligencija mnogo bolji prediktor uspeha i zadovoljstva sopstvenim životom od IQ-a, odnosno opšte inteligencije. Studije zapravo otkrivaju kako neko ko je bolji u komunikaciji, ko je pozitivan i motivisan, ima veće šanse da postane uspešan od nekoga sa visokim IQ-om.

Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom bolje razumeju svoje psihološko stanje, što uključuje i efikasno upravljanje stresom i manju verovatnoću da će patiti od depresije ili se osećati otuđeno. Ti ljudi lakše formiraju i održavaju međuljudske odnose i lako se prilagođavaju različitim socijalnim situacijama.

Izgleda da je stvar prilično prosta – ako želite da ulažete u svoju decu i njihovo životno blagostanje, ulažite u razvoj njihove emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija nije tako jasno merljiva kao opšta, niti tako stabilna, pa je zato slična nekoj veštini koju je moguće razviti, usavršiti i uvežbati. To znači da možemo da uzmemo stvar u sopstvene ruke i razvijemo veštine koje će unaprediti naš odnos prema životu, uspehu i sreći.

EmoMe program

Grupa psihologa u našem centru za dobrobit porodice, razvila je program emocionalne inteligencije EmoMe za uzrast od 4-7 godina gde ćemo sa decom proći kroz 5 blokova (tema) rada na razvoju EI:

1. Samospoznaja

Samospoznaja podrazumeva razumevanja emocija, odnosno emocionalnih stanja uz jasno razgraničavanje emocija. Iznenadićete se koliko odraslih ne prepoznaje svoja emocionalna stanja, koliko njih ne zna šta oseća, zašto to osećaju i kada to osećaju. Jednostavno, nikada se nisu bavili tom temom iz više razloga, a jedan od njih je sigurno kulturološke prirode gde se kod nas ranije nikakva posebna pažnja nije pripisivala emocijama, njihovom značaju i prihvatanju.

Učenje da prihvatamo sopstvene emocije i da budemo ok sa njima je druga faza u ovom bloku. Na primer, kada nam se plače sasvim je ok da plačemo, ne treba da potiskujemo i borimo se protiv plača, već da sebi dozvolimo da budemo ok ukoliko su nam oči pune suza ili glasno jecamo. U ovoj fazi nam je potrebna i podrška porodice mališana koji učestvuju u programu. Ukoliko mi na ovom bloku učimo decu da je ok osećati se svakako, a kod kuće im se rugamo kada vidimo da će zaplakati, vrlo je verovatno da ćemo ovo dete još više zbuniti i delovati kontraproduktivno.

2. Samokontrola

Ljudi obično misle da će razvojem svoje emocionalne inteligencije moći da kontrolišu ono što osećaju. To se neće dogoditi. Ono što se uči prilikom rada na razvoju svoje emocionalne inteligencije je zapravo način na koji ćemo reagovati na ono šta osećamo.

Emocije su signali koji nas upućuju da na nešto treba da obratimo pažnju. Tada odlučujemo i odabiramo pravi način na koji ćemo odreagovati. Pravi način je uvek u skladu sa sobom i onim šta osećamo, i uvek u skladu sa društveno prihvatljivim ponašanjem. Ne postoje dobre ili loše emocije, postoje samo dobre i manje dobre reakcije na njih. Ljutnja može da bude vrlo oštećujuća emocija ako je usmerimo u pravcu povređivanja sebe ili drugih ljudi, ali ljutnja može da bude i jako korisna emocija, koja će nas pokrenuti da nešto promenimo i učinimo nešto dugoročno bolje za sebe ili ljude oko sebe.

Deluje tako jednostavno. Znači, prvo prepoznamo šta osećamo, onda procenimo da li je to odgovarajuća emocija za određenu situaciju i prema tome odredimo kako ćemo se ponašati.

3. (Samo)motivacija

Da li ste se ikada potpuno izgubili u nekoj aktivnosti? Npr. počnete nešto da radite i radite i onda se na trenutak prenete i vidite da je prošlo tri sata i nije vam jasno kako je moguće? Ako jeste, tada vam se desila samomotivacija. Ona uključuje našu ličnu želju za poboljšanjem i postizanjem, posvećenost našim ciljevima, inicijativu i spremnost na delovanje u skladu sa mogućnostima i  veliku dozu našeg optimizma i upornosti.

Motivacija nije isto što i inspiracija. Samomotivacija se retko pojavljuje sama od sebe, uglavnom je potrebno da je malo poguramo, ne da čekamo na nju, već da krenemo po nju.

U ovom bloku decu učimo načinima na koji mogu da sebe motivišu, za razliku od spoljašnje motivacije ili pohvale, koja obično dolazi od okruženja, jer je važno da deca sebe motivišu u pravcu ostvarenja svog cilja. Istražujemo šta deca vole da rade, radimo na njihovom samopouzdanju i pojačavamo njihovo osećanje sopstvene vrednosti i svrhe.

4. Empatija

Prva tri bloka su bila namenjena saznavanju, razumevanju i upravljanju svojim emocijama.

Blok Empatija nam donosi novi momenat koji je jedan od glavnih značaja emocionalne inteligencije, a to je podsticanje zdravih i dobrih odnosa u društvu.

Bilo koja zdrava i dobra veza počinje sa prepoznavanjem potreba jednih kod drugih. Empatija ne znači sveobuhvatno prihvatanje toga kako se drugi ljudi osećaju i potpuno razumevanje njihovih osećanja i postupaka, već da prihvatamo druge takve kakvi jesu i onda kada ih nimalo ne razumemo.

Empatija obuhvata osećaje brige prema drugima koje doživljavamo kada vidimo da je neko u nezgodnoj situaciji, da pati iz bilo kog razloga.

U ovom bloku učimo kako se drugi osećaju, saznajemo da i drugi imaju ista osećanja koje imamo i mi i učimo da iz tuđih cipela da vidimo svet.

5. Društvene veštine

Nakon 4 bloka dolazimo do poslednjeg u programu koji je ujedno i objedinjavanje sadržaja i naučenog iz svih prethodnih blokova. Društvene veštine se stiču tokom života, uče i vežbaju pre svega aktivnim učestvovanjem u socijalnim interakcijama i dobijanjem povratne informacije od drugih ljudi koji učestvuju zajedno sa nama.

Decu učimo asertivnoj komunikaciji u ovom bloku. Kroz izvođenje različitih društvenih situacija dolazimo do zaključaka ko je bio kakav i šta mogu biti posledice različitih reakcija. Takođe, zajedno dolazimo do načina na koji se najbolje iskazuju osećanja u određenom društvenom kontekstu.

Jedna stvar koju nikako ne smemo da zanemarimo prilikom rada na razvoju emocionalne inteligencije svoje dece je da mi kao roditelji utičemo na formiranje njihovih vrednosti. Mi njih možemo naučiti principima emocionalne inteligencije, ali ako ih ne učimo vrednostima poštenja i poštovanja, možemo da završimo sa detetom koje je lažljivo i visoko manipulativno.

Mi uvek biramo nešto što cenimo, što za nas ima određenu vrednost, bilo da smo toga svesni ili ne, i naše emocije će te vrednosti sprovoditi u delo kroz naše ponašanje i delanje.

Učenje naše dece pravim životnim vrednostima, a zatim posmatranje kako se razvijaju u zadovoljne ljude koji ponosno upravljaju sopstvenim životom je verovatno jedna od najboljih veština koju može da razvije vaše dete.

Mi smo spremni da vam u ovome pomognemo!

Program EmoMe kreiran je od strane psihologa i psihoterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom. Predviđeno trajanje programa je 5 meseci uz 1 susret nedeljno. Program se održava u prostorijama Happymamma centra za dobrobit porodice, ali je prilagođen i za vrtiće, kao i kompanije koje žele da obezbede kvalitetan razvoj dece svojih zaposlenih.

Kontaktirajte nas i saznajte više!