Za mnoge roditelje, podizanje srećnog deteta je najveći uspeh roditeljstva.
Šta čini srećno dete srećnim odraslim? Imajući u vidu da je sreća najčešći rezultat emocionalnog dobrostanja, svaki roditelj treba da razume kako da kreira pogodnu sredinu za svoju decu. Evo nekih smernica o kreiranju produktivne sredine koja vodi sreći:
1. Budite sigurna luka, jer kad deca dođu kući trčeći, moraju trčati ka sigurnoj zoni.
Često grlite vašu decu i pričajte im da ih volite. I volite ih bezuslovno. Dajte im priliku da vam ispričaju o svim svojim strahovima i brigama. Nemojte preispitivati njihove strahove ili biti osuđujući, jer je važno da razvijete odnos poverenja sa njima.
2. Podstičite optimizam i zahvalnost.
Učite vašu decu da ne shvataju stvari “zdravo za gotovo”. Svakog dana prepoznajte i cenite dobre stvari koje su se dogodile. Tako ćete razviti svesnost o pozitivnim događajima. Učite ih da u svakoj nedorečenoj situaciji vide “polupunu čašu”. Uvek konfrontrirajte negativne izjave poput “ništa mi ne ide od ruke” sa “ponekad se dogode loše stvari, ali ću se uvek truditi da uradim sve što je u mojoj moći”.
3. Pomozite Vašem detetu da se raduje malim stvarima.
Cvetu obojenom raznim bojama. Pismu posvećenom baki. Igranju školice sa drugarima. Svakodnevne aktivnosti mogu biti razlog za radost!
4. Dajte vašem detetu priliku da shvati koliko je dobar osećaj pomagati drugima.
Skupite stare knjige i donirajte ih onima kojima su potrebne. Očistite dvorište ispred Vaše zgrade. Nahranite vrapce u parku. Koristite svakodnevne situacije da pokažete detetu kako da pomogne drugima i ono će biti otvorenog uma!
5. Ne zaboravite da budete uzor.
Deca nas pažljivo posmatraju. Ako hoćete da se Vaša deca zauzmu za ono u šta veruju, Vi morate uraditi isto to. Oni moraju da eksplicitno čuju i, što je najvažnije, da vide na Vašem primeru koje su najvažnije životne vrednosti, da bi naučili da je život pun izobilja koje postoji van samog postignuća i gomilanja materijalnih bogatstava.
Kao što L. R. Knost kaže: “Deca koja su u stabilnim, podržavajućim odnosima punim ljubavi sa emotivno dostupnim i saosećajnim roditeljima (ili drugim figurama privrženosti) generalno se razvijaju u prilagođene, srdačne, učtive odrasle bilo da žive u materijalnom izobilju ili oskudici.” Kao i:” Nije naš posao da očvrsnemo našu decu da se suoče sa surovim i bezdušnim svetom. Naš je posao da odgajimo decu koja će učiniti svet malo manje surovim i bezdušnim.”