Vaspitavanje dece

Kako odgajati decu – koliko se roditelji i dadilje slažu oko ovog pitanja?

Pitanja koja bi trebalo da postavimo

 Da li roditelji i pružaoci nege (bebisiteri, dadilje, mentori) imaju slične stavove o odgajanju dece? Koje su najvažnije stvari oko kojih bi roditelji i bebisiteri trebalo da se slože? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja kako bismo Vam pomogli da učinite da se Vaše dete oseća srećno i zbrinuto.

U modernoj civilizaciji nije retkost da roditelji podele svoju odgovornost sa pružaocima nege – dadiljama i bebisiterima. Neka istraživanja pokazuju da roditelji i osobe koje se profesionalno bave pružanjem nege deci imaju različite stavove o nezi dece dok druga sasvim suprotno – da su složni po tom pitanju. Ko je u pravu? Hajde da saznamo više o tome.

Važno je znati…

Na početku, važne su dve stvari u vezi sa dobrostanjem deteta. Prvo, za dečji razvoj je potrebno da su stavovi i uverenja roditelja dosledna. Drugo, uverenja i stavovi među različitim negovateljima bi trebalo da budu što sličnija, ali ne obavezno i 100% ista. Izvestan nedostatak slaganja može biti podstičući za dete da nauči kako da se poveže sa različitim tipovima ljudi i razvije bogatiji društveni život.

Psiholozi najčešće govore o dve dimenzije kada reprezentuju stavove odraslih o nezi dece – kontrola i podrška. Važno je da roditelji i negovatelji njihove dece imaju slične stavove o tome koji nivoi zabrana i osetljivosti na detetovu inicijativu su potrebni za dobro vaspitanje. Najbolja opcija je da roditelji izaberu određenog bebisitera za brigu o njihovom detetu jer ta osoba odgovara njihovim potrebama i očekivanjima, dakle ima najsličnije stavove o načinu vaspitanja dece. Nije poželjno da roditelji ostave dete svakog dana na čuvanje drugoj osobi, jer dete neće moći da se navikne ni na jednu od njih.

Šta kažu istraživanja?

U jednom istraživanju koje je obuhvatilo 568 porodica sa decom uzrasta 0-6 godina rezultati su pokazali da se mame i tate međusobno više međusobno slažu nego što se slažu sa negovateljima, kao i da mame pružaju više podrške, ali i kontrole, u odnosu na tate i negovatelje. Najvažnije otkriće do kojeg je ovo istraživanje došlo je da je doslednost između stavova roditelja i pružaoca nege povezana sa dobrostanjem dece. Rezultati pokazuju da je deci neugodno ukoliko je negovatelj manje podržavajući od majke deteta. Dakle, bebisiter bi trebalo da bude veoma osećajan i da pruža podršku. Zaključak ove studije jeste da je doslednost važna za dobrostanje dece jer ona još uvek nemaju sposobnost da menjaju perspektivu kako bi razumela različite stilove nege dece.

Koji je naš zaključak?

Očekivano, roditelji se više slažu međusobno oko nege dece nego što se slažu sa bebisiterima, što je dobra vest. Izražena kontrola roditelja i velika podrška i osećajnost bebisitera su dva zlatna stuba detinjstva.