Praktični saveti

Može li igranje video igrica da učini decu pametnijom? Zabava ili zaraza?

Važno je da znate da su video igre unosan biznis i da velike kompanije koje prave video igrice određuju način na koji se deca igraju u svoje slobodno vreme, a da tom problemu možda ne pridaju pažnju koju zavređuje. U modernim porodicama barem jedan od roditelja igra video igrice radi zabave dajući tako deci model za oponašanje. Moramo da se zapitamo jedno važno pitanje: Da li su video igrice generalno dobre ili loše za decu? Odgovor ne može biti jednoznačan. Sa jedne strane, one mogu biti korisne pod supervizijom i ako su prilagođene uzrastu, a sa druge strane nisu dobre za decu ako postaju zavisna od njih. Zavisnost od video igrica je ozbiljan problem zato što upravo najpopularnije video igrice uključuju nasilje čemu je dečji mozak podložniji jer je još u razvoju, naročito na uzrastu 12-14 godina. U tom smislu pazite na sadržaj video igica koje Vaše dete voli.

Pozitivni uticaji

Neki ljudi dele pozitivno iskustvo o tome kako su video igrice pomogle da se njihova deca zbliže. Ponekad je igranje video igara način na koji deca provedu vreme zajedno i nauče da bolje komuniciraju.

Ponekad igranje video igrica poboljšava verbalnu i neverbalnu inteligenciju. Slično, umereno gledanje televizije poboljšava sposobnost čitanja kod dece. U nameri da pobede u video igri, igrači uče da isplaniraju svoje akcije i da razlikuju bitne od nebitnih informacija. Igranje video igrica poboljšava sposobnosti kao što su rešavanje problema i memorija (zato što deca pamte svoje prethodne akcije). Pozitivan uticaj igranja video igrica na sposobnost rešavanja problema je najveći kod umerenog broja sati provedenih u igranju. Takođe, postoji još jedan preduslov da bi ovaj efekat postojao – bitno je koju aktivnost igranje igrica zamenjuje. Naime, samo ukoliko deca igraju video igrice umesto da gledaju televiziju, odmaraju se ili idu u kupovinu itd. one imaju pozitivan uticaj na njihov razvoj. Međutim, igranje video igrica ne može biti zamena niti za učenje, niti za izradu domaćeg zadatka.

Motivacija dece za video igrice

Ljudi se retko pitaju zašto deca igraju video igre. Odgovor na ovo pitanje nam može reći nešto više o psihološkim potrebama deteta. Igranje video igrica je povezano sa potrebom za druženjem, naročito među anksioznim dečacima. Motivacija za igranje video igrica je povezana sa osnovnim potrebama kao što su osećanje vrednosti i autonomije obzirom da su deca potpuno samostalna, u odnosu na odrasle, samo kada se igraju. Kod neke dece posvećenost igranju video igrica je povezana sa potrebom za kontrolom koju oni ne mogu da imaju u realnom životu. U zamišljenom svetu, oni mogu da budu važni, moćni i jaki. Osećaj lične vrednosti je toliko važan da će ga deca tražiti makar i u zamišljenom svetu.

Zaključak je sledeći:

Igranje video igrica može biti korisno, naročito na uzrastima 3-8 godina i za određenu svrhu, ukoliko je umereno. Po kišnom danu, posle škole, za dete je bolje da igra video igrice nego da ne radi ništa!