Možemo slobodno reći da je učenje konstantan proces koji traje celog života i koji je od presudnog značaja za naše uspešno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima. Većina nas bi se iznenadila kada bi shvatila koji su sve oblici našeg ponašanja naučeni a još veće bi iznenađenje bilo ukoliko bismo shvatili način na koji su naučeni. Budući da postoji više vrsta učenja, ovom prilikom izdvajamo jednu od njih putem koje stičemo ogroman repertoar navika i obrazaca ponašanja. To je učenje po modelu – neizostavan deo socijalizacije i formiranja ličnosti svakog od nas.
Najjednostavnije rečeno, učenje po modelu predstavlja proces u kome osoba koja uči usvaja ponašanje koje ispoljava uzor (model) koji posmatra. Ovaj proces se veoma često odvija bez svesne namere, kako modela, tako i subjekta koji stiče njegove navike, stavove, ponašanja. Međutim, nije svejedno kako opažamo model od koga učimo. Što nam je važniji to ćemo više želeti da budemo kao on.
Prvi najznačajniji uzori deci svakako jesu njihovi roditelji. Pre ili kasnije, želeći oni to ili ne, to počasno mesto počinju da dele sa detetovim vršnjacima, učiteljicom, omiljenim nastavnikom, glavnim likom filma ili knjige…Zato mudro iskoristite period u kome dete najveći deo vremena provodi sa vama i budite mu što bolji uzor! To pre svega znači da je potrebno da pazite na svoje reči i postupke u prisustvu deteta – ponašajte se onako kako želite da se ponaša vaše dete. Takođe, zapamtite da je dobar uzor dosledan uzor. Ukoliko insistirate da se dete hrani zdravo i govorite mu kako je voćna užina bolji izbor od čipsa, nemojte da se vaš obrok svede na grickalice i brzu hranu! Ako postoji raskorak između onoga što detetu govorite i onoga kako se ponašate, vaše ponašanje će uvek imati jači efekat!
Još davne 1961. godine, poznati psiholog Albert Bandura je sproveo jedan zanimljivi eksperiment pomoću kojeg lako uočavamo moć učenja po modelu. Tri grupe mališana su posmatrale 3 verzije filma u kome čovek (uzor) ispoljava agresivno ponašanje prema lutki. U prvoj verziji filma, uzor je kažnjen, u drugoj je nagrađen, dok u trećoj njegovo ponašanje nije dovelo ni do kazne ni do nagrade. Deca koja su gledala verziju filma gde je agresivno ponašanje nagrađeno su nakon eksperimenta značajno više ispoljavali upravo takva ponašanja u odnosu na druge 2 grupe dece.
Zapitajte se, ako je posmatranje nepoznatog čoveka na filmu dovelo do značajnih posledica, koliko onda na ponašanje dece utiče posmatranje njihovih roditelja!
Zato, dragi roditelji, zadatak nam nije lak. Budimo ono što želimo da naša deca postanu kad porastu!
