Iz ugla jedne mame

Vaspitavanje dece

Stalno se pitam da li sam dobar roditelj? Kako vaspitavam svoju decu? I kako se to deca vaspitavaju? Čitanjem knjiga i primenom pročitanog? Istrajavanju na disciplini, dobrom redu i rasporedu?

Moj sin je ranije vrlo često pitao: “Mama, jel si ljuta?”, “Zašto si ljuta?”, “Prestani da se ljutiš!”, dok nisam shvatila da je potrebno da mu pomognem da razume različita osećanja.

“Sada sam zabrinuta”- kažem. “Zašto si zabrinuta?” “Zato što tvoja sestra neće ništa da jede”. Pa onda: “Sada sam razočarana”. “Zašto si razočarana?”; “Zato što ne možemo napolje, jer pada jaka kiša”. Dalje, “Sada sam tužna”. “Zašto si tužna?” “Zato što si prehlađen i jako kašlješ”.

Sada kada on kaže da sam ljuta, to uglavnom bude tačno, ali mu uvek objasnim da se ljutim zato što ne skupljaju svoje igračke ili zato što se svađaju i prepiru. Moj sin jasno sada zna da prepozna kada je besan, a kada razočaran. Nedavno mi je po prvi put rekao da je zabrinut. I ja sam naravno htela da proverim da li je “to – to”. “Zašto si zabrinut?”, “Zato što je u petak maskenbal u vrtiću, a ja nemam kostim”. Zadovoljna sam. Razumeo je da prepozna sopstvenu zabrinutost.

Uglavnom sve knjige koje sam pročitala do sada na temu vaspitavanja dece kažu da njima budemo primer, da se trudimo da ličnim primerom pokažemo koje su naše vrednosti i težnje. Šta mislimo da je dobro, a šta ne.

I roditelji su ljudi, da ja primetim. Mama koja puši govori svom detetu da je to štetno. I tu nastaje zabuna. Zašto mama puši ako pušenje ubija? I jednoj mami koja se jako trudi da prenese prave životne vrednosti svojoj deci, svet padne u vodu. A ja želim da stanem u njihovu odbranu. Mama puši zato što voli da puši. Mamu pušenje zabavlja i umiruje. Ima i onog što se izgovara tiho, a to je da mama kada puši izađe na terasu i ima pet minuta vremena za sebe. pssst.

Želim da podelim nekoliko mojih “trikova” u svakodnevnom vaspitavanju dece.

1. Kada naprave haos sa igračkama, kažem da imaju 10 minuta da ih pokupe posle čega sve ide u kantu za đubre. Onda slede pregovori da li može 25, malo je 10, iako još uvek ne znaju šta znači 10, a šta 25, obožavaju da se “cenkaju”.

Onda se rastrče po kući, sudaraju i sređuju stvari. Da se razumemo, uglavnom su one ubačene u fioke i razbacane po rafovima i nemaju baš nekog reda, ali su sakupljene i nisu više svuda po kući.

2. Kada neće da jedu voće, ja organizujem takmičenje. Vežem im oči kao za igru “ćorave bake”, a ja ih hranim bananama, jabukama, breskvama, paradajzom, šargarepicom itd… Oni pogađaju šta jedu. Za svaki pogodak dobiju na papiru po jedan pečat – cvetić. I uvek, apsolutno uvek, sve pojedu. Odvezujemo oči i brojimo ko koliko ima cvetića. Odnosno ko je koliko zalogaja voća (povrća) pojeo.

3. Umivanje i pranje zuba je potkrepljeno peškirićima koji stoje na njihovim zalepljenim šarenim držačima i držačima za četkice za zube u obliku kuce i delfina. I obavezno svako svoju pastu. Mama i tata određuju dozu od pola zrna graška, a oni imaju zadatak da četkaju. Uzduž i popreko. Nakon njihovog četkanja sledi naše. Otvaraju usta i tata i ja nastupamo sa “odborom za četkanje”

Da čujem Vas, mame! I tate!