Svake godine kada se približi letovanje mi znamo već gde idemo.
Dosta ranije rezervišemo smeštaj, jer kada putujete sa troje male dece, bakom i dekom, to vrlo bukvalno liči na Veliku Seobu Srba.
Svake godine moj čovek i ja, zaključimo da nećemo više nikada putovati noću i svaki put na to nekako sasvim spontano zaboravimo pred put. Priredimo si taj fantastični ugođaj putovanja noću jer jelte, deca tada spavaju, ne prave haos, ne povraćaju, nisu gladna, ne piški im se na svakoj benzinskoj pumpi, ne kukaju za sladoledom, dok gospoda Turci, zabrinjavajuće balsamovani i sprženi od puta flašama vode, osvežavaju svoje telo ispred automobila, a ja uporno pokušavam da treće bepče sprečim, dok vrišti kao da sam je kidnapovala, da se ne prostre po njihovim baricama.
E ne, toga ničega nema kada putujete noću… A Ima mučenja, torture, psihičkog zlostavljanja sebe, dok voziš i uporno sebi pretiš i upozoravaš da voziš decu dok ti se beskrajno spava.
Takođe, tu su i ostali učesnici u saobraćaju koji su na istim mukama noću, pa se neretko desi da morate da ih probudite kada vidite da skreću u vašu traku, frenetičnim stiskanjem sirene. I naravno, probudite svu svoju decu.. beba plače od Vranja do prve naplatne rampe u Makedoniji, kojih će biti 100 i tada ja izbezumljeno odlučujem da pređem pozadi i posadim bebu kod sebe u krilo i uspavam je u naručju. Muž se totalno rasanio usled podizanja adrenalina jer bi da se svađa što sam odlučila da pređem pozadi i izvadim bebu iz sedišta. Ugrožavam i sebe i bebu ovakvim ponašanjem, stvarno bi voleo da nas neki makedonski policajac u dva ujutru na auto putu zaustavi i uzme mi 1.000 eur za ovo nečuvenje.
Smirio se nedugo zatim, dok mu njegova mama na jednoj pumpi u Makedoniji gde smo stali da se izdivimo sto čučavci još uvek postoje, nije rekla kako su oni njemu lepo pravili krevet na zadnjem sedištu kada su, kad je bio mali putovali i da mu ništa nije falilo. Da, ona ume baš uvek da kaže šta ne treba kad ne treba. To joj je poseban skill, neuništiv.
Dete vrišti kako je sve noge upiškilo dok je piškilo na onom čudnom WC-u sa rupom, a ja samo elegantno zatvorim vrata zadnjeg sedišta pod izgovorom da će mi probuditi bebu i bajpasiram situaciju. Milina. Stigosmo nekako do tog drugog prsta gde svi letuju pa i mi. Ponosna sam što se gotovo nijednom nismo razveli u putu.
Što se letovanja tiče, probali smo sve. I hotele sa hiljadu zvezdica i manje dobre grčke hotele ali garancije da će Vam biti bolje ukoliko ima više zvezdica, kada idete sa decom, nema. Najvažnija stvar je da imaju društvo. Gledajte kako znate i umete da idete sa nekim sličnim njima na letovanje, jer tada nećete morati da ih zabavljate, samo da vodite računa da se ne podave i povrede. Jedne godine deca u hotelu nisu htela ništa da okuse, a mi bez kuhinje, obijali markete kupujući sve što se može sažvakati na klupici na plaži, jer su im i taverne bile pregrozne.
Isto, probali smo da idemo i bez babe i dede i sa babom i dedom. Opet, nema garancije. taj deo je prava lutriija. Zavisi vrlo od sazvežđa njihovog, a i Vašeg. Odmah zaboravite da će pratiti instrukcije. Vaše sigurno neće.
Drugačije su to stvari od onih kada majka rođena ide sa vama, kada lepo, čovečanski možete da joj kažete sve što vam je na umu, posvađate se kako treba, bez ustručavanja i trenutka kada morate da se ugrizete za usnu da ne bi došlo do erupcije divlje lave. A svaki put kada krenem da se ubeđujem, onako na finjaka, u rukavicama, savest mi preti odmah iza prvog drveta, šapuće da je samo ja čujem, da će mi jednog dana biti žao, biti mnogo žao, kada se setim ovih situacija, a nje više ne bude tu sa nama. Često hocu da povičem BRIGA MEEE! PrestanI!! Baš me prokleto briga što će da mi bude žao!!!
Juče sedim na terasi i gledam ženu sa mamom i sitnom decom kako se vraća sa plaže i kaže: Mama, rekla sam ti da se ne mešaš! šta ima da se mešaš ti da li on maže ili ne maže svoje dete. prestani da to radiš! Mama ide pozadi pokunjena, nosi kofice i lopatice i plastične životinje svakojake i priča više sebi u brk „Ali samo sam htela da ga ja namažem nisam mislila…“
Beše mi žao, i nje i one moje majke mog muža. beše mi toliko žao da mi je došlo da trčim za tom ženom, sakrijem se iza njenog prvog drveta i šapnem tako da me samo ona čuje: ‘ma nema veze, časna rec, zaboraviće oni to za pet minuta, kunem vam se. tako i ja!“
Letovanje za ovu godinu ide sledećim redosledom: dolazimo u kamp koji smo izabrali prošle godine kada su naši prijatelji bili u njemu, a mi u poseti. Kamp / komuna sa malim kućicama, drvenim ili montažnim, bazenom, prelepom plažom prirodno ograđenom, bajsovima za iznajmljivanje, gde deca voze trotinete svuda po kampu, a roditelji se druže po terasama. Divota!
Onaj momenat kada pronađeš psa na letovanju
Ajd da probamo. U sećanjima mi navire moja mama na našim letovanjima, koja mi nije bila jasna, koju sam žalila kako ide sa plaže prva a dolazi poslednja, da bi nama spremila ručak. Govorila sam kako ću ja da letujem sa svojom decom samo po hotelima, nikada necu da kuvam na moru, nikada. I evo me sada, tražim varjacu po lokalnom grčkom marketu, jer smo laici u ovoj vrsti letovanja i nikakvo suđe sa sobom poneli nismo.
A onaj momenat kada hoćete odmah online da se razvedete, istog momenta na letovanju, da li Vam je poznat i ove godine? Kod mene se desio ove sezone kada sam tražila za bebu kiselo mleko kojeg nigde nema i pitam muža gde ga je stavio, jer je juče on raspoređivao stvari iz velikog marketa posle ozbiljno velike kupovine za prehranu velikog broja ljudi, i on otvara gepek i kaže “sve sam kese juce izvadio” onda ga ja pitam “a sa zadnjeg sedišta?” A on zbunjeno gleda. “Pa zar ima na zadnjem sedištu kesa?” E u trenutku kada se to dešava i vi shvatate da celu noć i ceo dan na suncu na zadnjem sedištu leže kisela mleka, voćni jogurti, sirevi i smrznuto povrće i po koji pileći batak, jedino što možete da uradite da biste zaštitili svoju decu da budu svedoci nasilja u porodici gde kopate oči mužu do izdisaja, je da se razvedete odmah! Online subscribe! Divorce. Name and Surename. Submit! “Urgent” kukicu otkačite. I sklonite se. Što dalje. Da ne gledate kako te kese vadi iz auta.
Vidim svoju srednju ćerku dolazi do našeg smeštaja musava od nutele razmazane po licu. Gledam je. Miriše na palačinke. “Otkud ti palačinke?!” Baka mi je pravila! Jes, moja svekrva ponela tiganj za palačinke, iskusno i nenametljivo decu nahranila dok ja vijam šerpe po lokalnim marketima. Onda sin posle par dana gricka smoki! Otkud smoki u Grčkoj?? Srpski smoki? Drugar sa plaže mu dao, poneli ljudi lepo pun kofer đakonija iz Srbije koje deca vole dok ja čitam etikete na grčkim hijaroglifima i provaljujem šta je slatko a šta slano, jer smo juče kupili čips sa ukusom karamele! Otvaram notes, krećem da zapisujem:
1. Grickalice za sledeću godinu!
2. Varjača, šerpa, krpe i muhotepač!
I kuvam, grašak. Našla predobru mesaru blizu! Presrećna sam ko kad gledam u dezerte u hotelu u Alanji, posle večere!
Deca izgladnela pojela grašak bez ijedne primedbe! Nahranili još dvoje komšijske dece čija je mama odmah objavila da sutra jedu kod njih!
E ovoo je raj! Muž gleda u šerpu po sred stola, salate, tanjire servirane na terasi na jednom čaršafu jer stolnjak nisam ponela, naravno. Kaže “čoveče, pa ti si se baš naradila, nema te od 11h na plaži. Ajd posle ću ja sa bebom a ti idi na kupanje”. Opet se ujedoh za usnu i izgovorih “važi”. Kupila novi kupaći u potrazi za šerpama, stavila grašak da se kuva, dok je beba spavala, a ja, uz kaficu na terasi, pročitala pola knjige koju već 5 godina nosim sa sobom na letovanja po hotelima sa hiljadu zvezdica.
Mama, izvini što mi te je svih onih godina na letovanjima bilo žao! Mnooogo izvini! Pa život je lep, jednostavan, razgaćen, musav i čupav u oazi vriske graje i dima od roštilja ovog leta na našem letovanju!
P.S. još kada bi proizvođači krema za sunčanje ujedno ubacili i neki sastojak protiv komaraca, gde bi mi kraj bio! Ujedaju non stop! Nema više kao kad smo mi bili mali i znali ko ujeda danju, sunce, a ko noću, komarci! Odoh da mažem.
Moj muž i ja nakon 12h provedenih u povratku sa mora
