Postoji razlog zašto naša deca obožavaju odlaske na more ili planinu… i nije baš zbog toga što obožavaju plivanje i sunce…ili sneg, hladnoću i skijanje. Više je zato što vole da provode vreme sa nama. Vreme koje je rezervisano za zabavu, bezbrižnost I svakodnevna sitna zadovoljstva. Sada može neko da kaže kako vreme provodimo zajedno i kod kuće, pogotovo za porodice gde jedan od roditelja ne radi i uvek je na raspolaganju svojoj deci, ali postoji razlika u kvalitetu provedenog vremena kod kuće, kada ste zaokupljeni svakodnevnim obavezama i u večitoj trci sa vremenom i kada ste na odmoru gde zajedno provodite vreme radeći stvari koje svi volite.
Jedna studija govori o tome, što svi već negde dobro znamo, a to je, da ako želite da ulažete u svoju decu, ulažite u putovanja i vreme koje ćete negde provesti zajedno, umesto u kupovinu skupih igračaka, gedžeta i brendirane odeće.
Nije bitno gde ćete odvesti decu, da li će to biti hotel sa 5 zvezdica na nekom ostrvu ili mesto pored vašeg grada, sve dok provodite vreme zajedno, zabavljajući se, radeći zanimljive stvari dok razgovarate o životu i svakodnevnim situacijama, stvarajući neraskidivu povezanost koja će trajati do kraja života. Tada ste najprisutniji u njihovom životu, tada ste potpuno njihovi i posvećeni samo i isključivo njima.
Oliver James, psiholog, autor best-seller-a objašnjava da su porodični praznici vrednovani najviše od strane dece, bilo u trenutku dok se dešavaju ili dugo nakon toga u njihovim sećanjima.
Znači, ukoliko ste planirali da potrošite novac na svoju decu, prilično je jasno na šta treba da ga potrošite.
Putovanje sa Vašom decom takođe može da bude vrlo stimulativno za njihov razvoj mozga.
Nepoznata sredina, puna novih sadržaja donosi nova iskustva koja koja snažno aktiviraju socijalne, fizičke, kognitivne i senzorne interakcije kod svakog deteta, kaže Dr. Margot Sunderland.
Istraživanje, takođe, iznova govori kako, uprkos činjenici da posežemo više za kupovinom stvari, odrasli više cene iskustva koja dolaze od putovanja i daleko ih više ispunjavaju. Deca, kako tvrdi Džejms Oliver, potpuno isti odnos imaju prema putovanjima. Samo su im značajniji drugačiji aspekti putovanja.
Setite se samo onog komešanja u stomaku pred letovanje, kada smo bili mali, ono odbrojavanje dana do početka putovanja, nemogućnosti da se uspavamo pred put i noćne vožnje vozom, spavaćim kolima, stojadinom ili autobusom do Jadrana?
Pa onda teča, koji u ekspress restoranu u malom mestu kod Šibenika stoji u redu sa poslužavnikom i tanjirom u neponovljivom outfit-u, čarapama i cipelama, kupaćim gaćama i košuljom!
Pa luna park uveče! Vožnja automobilima koje smo zvali “kola-sudari”, karting, ringišpil i mini golf!
I da, baka. Ona koja nije znala da pliva, a vodila je četvoro nemoguće dece na odmor. Na plaži je prvi dan nalazila sve saveznike koji su nas sa njom vrlo savesno pazili i brinuli o nama.
Jednom je čak čovek koji prodaje krofne, uleteo da izvuče mog mlađeg brata iz mora (dok smo svi zevali u poslužavnik sa krofnama koje je ostavio u pesku) koji je prkosivši, otišao suviše daleko i bio nedokučiv baki. Izvukao ga je svog plavog i predao joj ga ravno u peškir u njenom naručju.
Šta vi pamtite?
Pomozite svojoj deci da prikupe takve uspomene, neka ih imaju u ogromnim količinama. One će biti dragocene u izgradnji njihove stabilnosti, poverenja u život i odnosa prema njihovoj budućoj porodici.
I da, nepogrešiv su recept da će uživati u svom životu.
Dok ovo pišem, moj sin me pita: “Još koliko beše dana i idemo na more?”
Odoh da izgovorim: “Ma krećemo odmah! ‘ajmo da se pakujemo!”